Početna Takmičarski šah Meč za titulu svjetske šampionke bez energije i strasti

Nekad bilo...

Bojan Maksimović slavio na Memorijalnom turniru "Ahmet Ćejvan"

Bojan Maksimović, član Škole šaha "Skakač", pobjednik je Osmog memorijalnog turnira "Ahmet Ćejvan", igranog 15. i 16. jula u Banjaluci.

Read more...
Meč za titulu svjetske šampionke bez energije i strasti PDF Print E-mail
Sunday, 20 March 2016 00:35

Iako je i pre početka meča bilo nesporno da je Hou Jifan bolja igračica od Marije Muzičuk ipak se mnogo više očekivalo od statusno aktuelne svetske prvakinje.

Statusno, s obzirom da je to zvanje izborila kroz teške kvalifikacione mečeve sa najboljim igračicama sveta, ali u nekom neformalnom smislu ipak uslovno statusno jer Jifan nije igrala kvalifikacije, a imajući u vidu njihov rejting i dosadašnje rezultate šahovska javnost je dobro znala ko je u ovom meču stvarni šampion a ko izazivač.

Kamerna atmosfera

Razlika od tri poena u konačnom rezultatu i nije tako strašna; u krajnjem slučaju možda bi se i mogla podvesti pod konstataciju (koju su uglavnom koristili zvaničnici FIDE i organizatori) da je Marija pružila jak otpor (u prilog tome služi i par partija u kojima je realno imala bolje šanse), ali bez obzira na sve uslovnosti opšti utisak je da je to bio meč sa predvidljivim ishodom, dosadan i sterilan, bez ikakve neizvesnosti.

Meč u kome nije bilo energije, strasti, tenzije, uzbuđenja koje šahovska javnost s pravom očekuje od meča za prvaka sveta. Umesto toga, od samog početka zavladalo je opšte uverenje da nema gotovo nikakve mogućnosti da se može desiti nešto neočekivano.

Ton takvoj kamernoj atmosferi upravo je davala Marija Muzičuk koja je, čini se, bila previše fascinirana samim događajem, glamurom i publicitetom koji ga prati, pažnjom koja joj posvećena, paradom poznatih ličnosti, nacionalnim folklorom, jednom rečju "svetlima pozornice" koja su treperila u njenu čast.

Sanjar za tablom

Nasmejana, razdragana (čak i posle poraza) u savršenom stajlingu i modernim besprekornim kompletima, na pratećim fotografijama i obaveznim post mortem konferencijama delovala je više nego zadovoljna samom činjenicom da je nezaobilazni deo spektakla, bez uvida da šahovski svet očekuje da istom da kreativni doprinos i originalni pečat.

Nije bilo ni traga od onog mutnog, odsutnog pogleda, gorućeg unutrašnjeg stanja, hrabrosti da uđe u rizik i čvrste vere da će iz njega izaći nagrađena, doslovno rečeno šahovskog transa u kome je danima obitavala dok su u kvalifikacionom ciklusu redom pred njom padale Humpi Koneru, Harika Dronavali, Natalija Pogonina...

U meču Marija je više bila nalik sanjaru, sretnoj devojčici koja je u centru pažnje, voljena i mažena, tu je sestra (Ana Muzičuk), tu su roditelji, novinari, igra se u svom gradu, cela zemlja je uz nju, u sali su uglavnom njeni navijači i sve je nekako ružičasto i treperavo.

Ali nažalost, tj. bolje rečeno na sreću šahovska borba, a posebno na takvom nivou kao što je meč za prvenstvo sveta je sve drugo, a ne plutanje u samozodovoljstvu. U njoj su na niskoj ceni "omekšivači duha i volje" kao što su razuđena pažnja, sentiment, voljenje, rodoljublje, emotivna ušuškanost, medijska popularnost, mnogo je praktičnije, šahovski racionalnije trampiti ih za fokusiranost, fleksibilnost duha, drskost, kreativnu improvizaciju...

Psihološki nepripremljena

Nema sumnje da je za performans kakav je meč za titulu šampiona sveta potrebno iskustvo (Jifan ga je imala daleko više), činjenica je i da se u takmičarskoj karakterologiji mečevi radikalno razlikuju od mini kvalifikacionih susreta, istina je i da je Marija Muzičuk još uvek previše mlada da bi se mogla hladnokrvno i bez ustreptalih emocija nositi sa spoljnim efektima koje ovakav meč donosi, posebno ako se igra u svojoj sredini.

Ali uz svo olakšavajuće razumevanje navednih faktora ostaje nedvosmislen utisak da je bila veoma loše psihološki pripremljena za meč.

Značaj meča podignut je na nivo državnog projekta i u njegovoj pripremi je bilo angažovano puno eksperata raznih profila. Ekskluzivno (bez objavljivanja partija) Marija je odigrala muški šampionat Ukrajine, planski je birala turnire, organizovane su ciljane teoretske pripreme i napravljen veliki organizacioni napor da se obezbedi solidan nagradni fond i meč odigra na "svom terenu".

Foto Vitali Hrabar

Pritisak lokalne javnosti

Uz svo razumevanje da se igranjem "kod kuće" obezbeđuje lokalni publicitet, ostvaruju finansijski dobici, afirmiše šah u zemlji i grad u kome se takav događaj održava, takva odluka uvek treba da izazove visoki stepen opreznosti u pogledu potencijalnih psiholoških konsekvenci koje se mogu odraziti na igru domaćeg igrača.

Jednostavno, pritisak lokalne javnosti je veliki i kako se meč približava neprestano raste, uz sve mere predostrožnosti i izolacije prosto ga je nemoguće kontrolisati.

Mnogi bolji igrači od Marije Muzičuk su u svojim mečevima imali velike problem sa specifičnom atmosferom koju kreiira domaći teren. O tome je ilustrativno svedočio Gligorić tokom i posle svog kandidatskog meča sa Taljem u Beogradu, a svežiji i još bolji primer je Anandov psihološki debakl u odbrani titule pre dve godine u rodnom Čenau.

Iskustva slavnih prethodnika

Ekspertski tim zadužen za psihološku pripremu je verovatno suočavao Mariju sa iskustvima njenih slavnih prethodnika (metod simulirane psihološke projekcije), ali bez obzira da li je to rađeno ili ne, praktični efekti na terenu očigledno su bili veoma siromašni.

U svom kapitalnom delu "Veliki dvoboj 1975-1985", koje obrađuje njegova prva dva meča s Karpovom, Кasparov kroz komentar svojih partija detaljno, samokritički, na maestralan introspektivan način propoveda o dinamici psiholoških finesa, unutrašnjih previranja, sumnji, razočaranja, duševnih satisfakcija, hrabrih odluka koje su ga u toku mečeva pratile stavljajući poseban naglasak na svoj debakl u prvih deset partija prvog meča u kojima je platio skupu cenu neiskustva i nerealne samouverenosti.

Korelativno sa dilemama oko izbora otvaranja, pa čak i konkretnih poteza u različitim tipovima pozicije, nižu se genijalne opservacije o sopstvenoj i psihološkoj strukturi svog velikog protivnika. Pokušavajući da njegovim odlukama u kritičnim momentima partije da psihološka tumačenja sticao je uvide kroz koje je bolje upoznavao sebe.

Najveća opasnost

Ako je Marija možda (što je za većinu igrača nove generacije gubljenje vremena) bila posavetovana da izađe iz monotonije kompjuterskih analiza i pročita Kasparovljevu knjigu na osnovu onoga što je na psihološkom planu pokazala u meču, očigledno se u nju nije dovoljno udubila. Trebala je da je pročita dva puta, tri puta, bez pomeranja figura na tabli i shvatila bi "novim pogledom na svoj psihološki šahovski profil" da u meču života kakav je pred njom najveća opasnost vreba upravo od samog sebe.

Petrosjan je vizionarski naslućujuči svoj meč za prvaka sveta kome je u svojoj intimi ambiciozno težio, Botvinikove mečeve sa Smislovom i Taljem pratio kao novinar, ali tako što je često jedini dolazio na početak partija i dugo vremena provodio sam u pres centru dok bi mu se tek pred cajtnot pridružile ostale kolege.

"U meču za svetskog prvaka sve je važno, detalji posebno. Nastojeći da u nekoj budućnosti i sam budem na sceni bilo mi je bitno da doživim, osetim finesse ambijenta, atmosfere kroz koju meč prolazi, razmišljao sam o tome kako bih se ponašao u takvom okruženju", pisao je u svoj zaostavštini.

Vremena su drugačija i brzo se menjaju, ali iskustva istorijskog nasleđa će za one koji umeju da ih koriste uvek biti svetionici koji će im omogućiti bolje kretanje kroz sopstvenu tamu.

Duh iznad tehnologije

Meč za titilu šampiona sveta, u kome se dolazi nadomak poslednjeg koraka do vrha predstavlja završnu sintezu svih fizičko-duhovnih energetskih ulaganja koji su stvorili uslove da i taj poslednji korak bude uspešno iskoračen.

Mentalna snaga, ali pre svega elastična, radoznala, stalno budna psiha uvek spremna na prilagođavanja novim zahtevima, predstavljaju suptilnu supstancu koja uobličuje opštu harmoniju.

Mnogi veliki igrači (Spaski, Korčnoj, Geljfand...) u svojim životnim mečevima nisu uspeli da svoju psihu usaglase sa objektivnim mogućnostima, pa nije nikakvo iznenađenje što u tome nije uspela ni Marija Muzičuk.

Novi šahovski trendovi doneli su tehnološke inovacije, ali univerzalne duhovne kategorije i dalje ostaju glavni kreatori najviših dostignuća. U modernom šahovskom slengu to bi se otprilike moglo prevesti na sledeći način: za veliko šahovsko delo nije dovoljno da samo razlistaš kompjutersku mega bazu, već da postigneš unutrašnje stanje u kome će kompjuter lično i dobrovoljno (sa tom istom bazom) osetiti potrebu da se tebi stavi pod komandu!

(Dr Slobodan Ilić, Šah.mat lista)

Last Updated on Wednesday, 02 November 2016 20:44
 

Anketa

Da li će šah biti uveden u škole u BiH?
 

Pretraga

Reklame

Banner
Banner
Banner
Banner
Naučite šah uz Školu šaha Skakač, Powered by Joomla!; Joomla templates by SG web hosting